Marko Andjelković

Академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ

Академик Марко Анђелковић рођен је 18. септембра 1945. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију (Друга београдска гимназија). Природно-математички факултет Универзитета у Београду, Одсек за биологију, уписао је 1964, а дипломирао 1968. године. На истом факултету магистрирао је 1972. године, а докторирао 1978. године. Део стручног и научног усавршавања обавио је на реномираним универзитетима у иностранству: Лабораторија за генетику Медицинског факултета Универзитета у Бечу (1970), Катедра за популациону генетику Биолошког факултета Универзитета у Тибингену (1971. и 1974) и Лабораторија за популациону генетику Биолошког факултета Јелског Универзитета (1978/79).

Научноистраживачку и наставну каријеру академик М.Анђелковић започео је 1969. године у Одељењу за генетику Институита за биолошка истраживања „Синиша Станковић“  у Београду, као млађи асистент. У звање асистента изабран је 1972, научног сарадника 1981, вишег научног сарадника 1989, а у звање научног саветника 1991. године. За доцента на Катедри за генетику и еволуцију Биолошког факултета Универзитета у Београду изабран је 1980. године, за ванредног професора 1989. године, а за редовног професора 1992. године. Оснивач је Одељења за генетику популација и еко-генотоксикологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног члана 2009. године.

На Биолошком факултету Универзитета у Београду академик М.Анђелковић креирао је програме за више предмета из области генетике, организовао и реализовао наставу на њима у оквиру додипломских, последипломских и докторских студија. Држао је наставу у оквиру додипломских студија на Природно-математичком факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици, Одсек за биологију, и учествовао је у последипломској настави на Медицинском и Географском факултету Универзитета у Београду. Такође је држао наставу и у оквиру неколико међународних семинара из области оплемењивања организама. Од оснивања Истраживачке станице "Петница" (1982) учествује у креирању теоретске наставе и практичног рада из биологије и држи предавања из различитих дисциплина генетике. Поред доприноса унапређењу и модернизацији наставе из појединих генетичких дисциплина, извео је, у својству ментора, завидан број дипломаца, специјалиста, магистара и доктора биолошких наука. 

Област научне делатности академика М.Анђелковића је генетика, а најобимнији део његове научноистраживачке активности одвија се у оквиру генетике популација, еколошке генетике и еко-генотоксикологије. Учествовао у реализацији око 20 научноистраживачких пројеката у својству истраживача и/или руководиоца подпројеката или пројеката. Самостално или са сарадницима објавио је oкo150 научних, стручних и прегледних радова у националним и међународним часописима. Аутор је 7 поглавља у књигама и монографијама. Коаутор је једне научне књиге, једног универзитетског уджбеника, и два средњошколска уџбеника. На националним и међународним научним скуповима учествовао је са преко 160 саопштења, више пута као пленарни предавач по позиву. Био је уредник 7 монографија, а учествовао је у изради експертиза и елабората из области генетичке токсикологије. Следствено овоме, библиографија академика М.Анђелковића, укључујучи магистарску тезу и докторску дисертацију, садржи преко 320 библиографских јединица. Публиковани радови цитирани су преко 300 пута у радовима публикованим у реномираним научним часописима и око 40 пута у књигама и монографијама.

Академик М.Анђелковић је члан следећих научних друштава: Српско биолошко друштво, Друштво генетичара Србије, Друштво ентомолога Србије, European Environmental Mutagen Society и European Society for Evolutionary Biology. Члан је редакцијa часописа Archives of Biological Sciences, Генетика и Acta Entomologica Serbica. Члан је Стручне редакције за биологију, ботанику, зоологију и микробиологију Српске енциклопедије. Поред овога, обављао је и обавља већи број функција у научним друштвима, стручним телима Универзитета у Београду, Биолошког факултета и Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", као и у стручним телима министарстава Републике Србије.

Академик М.Анђелковић добитник је Октобарске награде града Београда у области науке за 1990. годину. Од стране Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије 2004. године награђен је наградом I ранга за постигнуте резултате на истраживачким пројектима. Извршни идбор Српског биолошког друштва је поводом 60 година рада и постојања Друштва доделио захвалницу академику М.Анђелковићу за допринос развоју биологије и афирмацији циљева Српског биолошког друштва.

У оквиру САНУ академик М. Анђелковић активно учествује у њеном раду. Председник је међуодељенског Одбора „Човек и животна средина“ и  Одбора за проучавање фауне Србије, а члан је међуодељенског Одбора за изучавање и праћење стратегије науке. Заменик је секретара Одељења хемијских и биолошких наука, члан Комисије за укључивање САНУ у међународне пројекте и координатор сарадње САНУ и IAP. Био је члан делегације САНУ на конференцији академија источне и југоисточне Европе (Кишињев, Молдавија, 2007). Руководилац је пројекта САНУ „Еколошка и генетичка истраживања популација Drosophila subobscura централног Балкана“, а координатор је пројекта „Истраживања паразитофауне риба реке Дунав као и њених притока, са посебним освртом на појављивање паразита под утицајем различитих загађења изазваних антропогеним фактором“, који се реализује у оквиру сарадње између САНУ и Бугарске академије наука. Био је председник Организационог одбора и председник симпозијума „Биодиверзитет на почетку новог миленијума“,  симпозијума „Енергетика и животна средина“ и симпозијума „Генетички модификовани организми - чињенице и изазови“, као  и члан Организационог одбора симпозијума „Управљање генетичким ресурсима Србије.“