Skip to main content

Dr. Nada Raduški

Nada Raduški je doktor demografskih nauka, zaposlena kao viši naučni saradnik u Institutu za političke studije u Beogradu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, magistrirala u Centru za multidisciplinarne studije i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (2006.godine), na temi : "Etnički sastav stanovništva i nacionalne manjine u Srbiji".

Osnovne oblasti njenog naučnog interesovanja su: demografski razvoj stanovništva, migracije, položaj i prava nacionalnih manjina, međuetnički odnosi i multikulturalizam.

Mons. Stanislav Hočevar

Mons. Stanislav Hočevar rođen je 12. XI 1945. godine u selu Jelendol, župa i opština Škocjan kod Novog Mesta, Biskupija Novo Mesto, Slovenija. Po završenoj osmogodišnjoj školi u Škocjanu, godine 1960. pridružio se Don Boskovim salezijancima. Gimnaziju je pohađao u Križevcima i Rijeci, a potom je stupio u novicijat salezijanaca. Vojsku je služio u Skoplju 1966–1967. godine. Zatim je bio odgojitelj u novicijatu u Želimlju kod Ljubljane. Teologiju je studirao na Teološkom fakultetu u Ljubljani. Za sveštenika je zaređen 29. 6. 1973. godine.
Magistrirao je na Teološkom fakultetu u Ljubljani 1979. godine s tezom iz teologije: Osebni greh v današnji hamartologiji. Od godine 1973. bio je odgojitelj u malom semeništu u Želimlju, a od 1979. upravnik te salezijanske ustanove.

Dve godine (1982–1984) bio je zamenik salezijanskog provincijala u Sloveniji. Zatim je četiri godine bio upravnik Internata za srednjoškolce – Modestovog doma u Celovcu (Klagenfurt) u Austriji. Godine 1988. prvi put je izabran za provincijala salezijanaca u Sloveniji, a od 1994. do 2000. g. poveren mu je drugi mandat u istoj službi. Sudelovao je na četiri generalna kapitula salezijanaca u Rimu. U dva mandata bio je predsednik Konferencije viših redovničkih poglavara i poglavarki Slovenije, a zatim dve godine generalni sekretar iste konferencije.
Uz odgovorne dužnosti našao je vremena i za pisanje. Godine 1978. izašla je njegova knjižica Peter s Poljske, godine 1983. Odpri srce, 1988. godine čitanja za majsku pobožnost Veliko znamenje, a 1998. bio je urednik knjige Leta velikega dozorevanja o svim nasilno umrlim žrtvama Drugog svetskog rata u domaćoj župi Škocjan kod Novog Mesta.
U godini 1999. za vreme bombardovanja Jugoslavije pokrenuo je inicijativu »Mir tebi, Balkane« i u istoj godini uspešnu fondaciju za pomoć porodicama s više dece pod imenom Anin sklad. Na svetkovinu Gospodnjeg naveštenja 25. III 2000. godine papa Ivan Pavao II imenovao ga je za nadbiskupa koadjutora u Beogradu. Biskupsko ređenje primio je 24. V 2000. g. u crkvi Marije Pomoćnice na Rakovniku u Ljubljani. U Beograd dolazi za Duhove 2000. godine.
Na plenarnoj sednici Biskupske konferencije Jugoslavije u jesen 2000. g. prima dužnosti referenta za katehezu i mlade, za redovnički život, a postaje i predsednik Biskupske komisije za Caritas.
31. III 2001. g. sveti otac Ivan Pavao II prihvata molbu za razrešenje dotadašnjeg beogradskog nadbiskupa dr Franca Perka, čime mons. Stanislav Hočevar preuzima službu beogradskog nadbiskupa i metropolita.
16. IV 2001. g. izabran je za predsednika Biskupske konferencije SR Jugoslavije, kasnije preimenovane u Međunarodnu biskupsku konferenciju Sv. Ćirila i Metodija, u kojoj obavlja i druge funkcije, a 7. VI 2006. g. na XVI plenumu u Petrovaradinu poveren mu je još jedan petogodišnji mandat.
Godine 2002. postao je član Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana. Na biskupskom grbu mons. Stanislava Hočevara predstavljeni su zvezda i harfa. Zvezda označava transcendentnu dimenziju ljudskog života, zato označava i Crkvu i Bogorodicu; harfa je instrument koji govori o skladnom zajedništvu, a simboličnim brojem sedam i o svetim tajnama Crkve. Tim simbolima označavaju se svetlost i nada koju donosi kršćanstvo. Boje na pozadini grba su tipične slovenačke boje.
Moto njegove biskupske službe je:
Servite Domino in laetitia (što znači: Služite Gospodu s radošću).

Srđan Ranković

Srđan je rođen 15.03.1966 u Zemunu gde i danas živi sa svojom porodicom.

Srednju školu “Petar Drapsin“ završio je 1984. god., smer Vazduhoplovni saobraćajni tehičar. Iste godine je otišao na odsluženje vojnog roka i upisao Višu mašinsku školu koju je završio 1988. god. Odmah po završetku  školovanja otvorio  je privatnu plastičarsku radnju koja je radila dok se i dalje  školovao na Mašinskom fakultetu.

1991. god. otvorio je svoje preduzeće i počeo sa nadgradnjom  predhodne delatnosti. Veoma brzo otvorio je dva maloprodajna objekta (jedan u Beogradu, a drugi u Zemunu) gde  se prodavala bela, audio i video tehnika, kućni aparati i sl. Iako su u to vreme  bile sankcije i ekonomska blokada Srbije, uvozio je robu iz cele Evrope i Dalekog istoka.

Zbog ekonomskuh promena na tržištu i promena u društvu koje su se desile tokom 2000. i 2001. god, prestao je da se bavi poslom uvoza i trgovine navedene robe. Započeo je nove poslove,  projektovanje i izradu metalnih konstukcija, dok je u svom maloprodajnom objektu nastavio sa trgovinom, ali sada sa  prodajom perika namenjenih prvenstveno osobama sa  zdravstvenim problemima.

Oženjen je od 1992 god. i imam dva sina (19 i 16 godina), a obojca cu učenici X Beogradske gimnazije.

U slobodno vreme, koga na žalost nema dovoljno,  volim da se bavim sportom: biciklizmom , plivanjem i ribolovom.